NEĆE DA PUSTE ČOVEKA SA ZAVIJENOM GLAVOM
11.jula,oko 8.časova, u Strugovima se dogodi saobraćajni udes, tako da se odmah formira kolona vozila čak do Zavinogradja, od onih koji su dolazili iz Brodareva i do Lučica od onih koji su dolazili iz Prijepolja.
Čekao se dolazak sudije i Komisije da izvrši uvidjaj. Toga dana se u Srebrenici održavo pomen nastradalima u poslednjem ratu.U koloni vozila se nalazio i hodža iz Bijelog Polja,sa ahmedijom na glavi,koji je pošao na memorijal.Kako mu se očito žurilo, sa kolima je, pored kolone,došao do mesta udesa,gde ga zaustavi policija i pored njegovog insistiranja,molbi i ubedjivanja,naredi mu da se vrati nazad što je on i učinio.
Jedan "lala"(vojvodjanin),koji se pored mnoštva znatiželjnika,tu našao i posmatrao ovaj dogadjaj,ne znajući o čemu se radi, javno prokomentarisa:
" E baš su bezobrazni, ne htedoše da puste čoveka sa zavijenom glavom."
PROSJAK U PODJASENU
Dodje prosjak pred jednu kuću u Podjasenu i zatraži nešto od hrane.Izadje domaćica i reče mu da nema ništa, da je bila prezauzeta i da je i za sebe skuvala samo pileću supu.Kako je prosjak i dalje čekao, nadajući se verovatno supi, ona,da bi se od njega otarasila, reče mu:“Da nećeš možda da ti dam jučerašnje supe?“Kada je prosjak pristao ona mu reče:“E onda ćeš morati da dodješ sutra“!
E, DA VIDITE KAKO VAM JE BEZ JEVDJENA
Jevdjen Lazović iz Kožlja bio je veliki šaljivčina.Jednom mu padne na pamet da isproba kako će se njegova familija ponašati kada on umre.Došao je na orginalnu ideju.Svoju kapu, sa glave,krišom je bacio u bunar, a sakrio se na obližnju zgradu odakle bi mogao posmatrati šta će se dešavati.Na bunar je odmah došla njegova snaha i zajedno sa vodom izvadila i Jevdjenovu kapu.Zakukala je iz sveg glasa a odmah zatim i cela njegova familija.Ubrzo se ispupi i sav ostali narod iz sela i svak je "oplakivao" na svoj način.U najvećoj kuknjavi Jevdjen izadje pred njh vičući : ........"E čekajte majku vam vašu,da vidite kako je bez Jevdjena!.Pa opet mi nešto recite!
KOLIKO SMO OVO DANA SPAVALI ŽENO,TE NAM OVOLIKI TRN IZRASTE PRED KUĆOM?
Oženi se jedan Mrčkovljanin i odmah,sa mladom ode na spavanje u kućer kod torova.Njegovi drugovi reše da se malo sa njim našale,pa kada su utvrdili da je on dobro zaspao,privuku kućer do potoka i vrata okrene ka jednom žbunu. Pred zoru se probudi mladoženja i čuje da nešto žubori pa upita mladu: "Šta je onoj kravi te celu noć prepiša?"Nakon toga pokuša da izadje iz kućera ali ga dočeka trn da skoro nije mogao izaći.Začudi se pa reče:"Crna ženo,koliko smo ovo dana spavali te je ovoliki trn izrastao pred naša vrata?"
JA TI SE ŠEFE NAJMANJE GICAM
Nekada je Motel u Brodarevu dobro radio,bio je u društvenom sektoru i imao veći broj zaposlenih.
Svako jutro poslovodja Radomir iskupi osoblje da im da zadatke koje će obavljati tog dana.Nekada bi radnici,koji su prethodnog dana slabo radili,dobijali teže poslove i bili upozoreni da postavljene zadatke ostvare kvalitetno.
Kada su bili upoznati sa poslovima koje će obavljati tog dana,radnici počeše tiho da komentarišu i negoduju.To primeti Radomir pa im reče: „Šta je bre šta se gicate?“ Posle izvesnog vremena, jedna od njih mu reče:“Jel de šefe ja ti se najmanje gicam.“
ZAR VIŠE VERUJEŠ TVOJIM OČIMA NEGO TVOME VLADU
Najposećeniji ugostiteljski objekti u Brodarevu bili bi oni u kojima bi došla nova konobarica.U kafani „Lovorov list“,gazda Vlade dobavi mladu i lepu konobaricu.Po onoj narodnoj „ko nije za sebe nije ni za drugog“,Vlade poželi da spava sa novom konobaricom.Planirao je to da uradi pošto svoju ženu pošalje u goste kod njenih.Ne znajući za njegovu nameru, žena ode kod njenih, ne najvljena ,ne nadje ih kući,pa se ubrzo vrati svojoj kući.
U sobi Vlada zateče na delu.Što je se i moglo očekivati, nastade i svadja a on se poče pravdati da nije ništa bilo,pa je ubedljivo zapita:“Zar više veruješ tvojim očima nego tvome Vladu?“
TUDJA SLADJA
U Stranjanima je živeo neki Simo,koji je bio čuven kao zavodnik i kome je zapela za oko naočita Stanka,žena Veljkova.Svakoga petka,kada bi silazio u Brodarevo,trudio bi se da se sa njom sretne i da joj da do znanja da mu je do nje stalo.
Koliko je u tome bio uporan, Stanka je morala napraviti plan kako da ga se otarasi.Taj plan je predložila Simovoj ženi Joki,sa kojom je bila dobra prijateljica,i onda se prešlo na njegovu realizaciju.
Sledećeg petka sretoše se na brodarevskoj pijaci Simo i Stanka i Simu se učini da je Stanka već osvojena i on se od nje nije odvajao.Ona mu obeća da kod njene kuće dodje u nedelju, jer će Veljko biti otsutan i neće biti kod kuće.Simo se obradova i zamoli je da joj nešto kupi,a kako su bili na robnoj pijaci, ona reče da joj kupi jednu maramu što on bez razmišljanja učinio.Da bi ih marama podsećala na ljubavnu vezu Stanka još zatraži da se na njoj izvezu dva srca a Simo i to uradi plativši bardarevskim veziljama da završe i taj posao.Ostade da Simo dodje u zakazano vreme da donese maramu ali da udje polako i da ništa ne priča da nebi probudio Stankinu decu.
Da nebi šta primetila Joka, Simo je predloži da ona u nedelju ode kod sestre, što ona kobajagi pristane ,ali neprimetno ode u Stankinu kuću.Kada je Simo trebao da dodje Joka se svuče i legne u Stankin krevet. Simo,kao mačak udje u kuću i bez progovora legne pored Joke.Bio je izuzetno oduševljen i morao je da je šapne:“Volim tebe jednom nego moju sto i jednom“.Ostavi Simo maramu i vrati se svojoj kući.Kada Simo ode iz druge sobe dodje Stanka i počeše se smejati i gledati maramu sa dva srca.
U ranu zoru Joka ode svojoj kući sa maramom koju je dobila to veče.Kada je Simo ugleda začudi se novoj marami, najpre pomisli da joj je poklonila sestra, ali ipak je upita :“Kakva je to marama Jole?“ „Kakva? Šarena,sa dva srca.Ona što mi je noćas pokloni“.Simo stao ne može ni jednu da progovori.Shvati da je bio prevaren.Tako je to kad pamet sidje u gaće.Bila je to zadnja Simova avantura.
U SJENICI SNAGA NE POMAŽE
Posle rata do životnih namirnica veoma se teško dolazilo,često se po malo delilo, tako da su redovi bili neizbežni.Jednog četvrtka, ode pop Milosav iz Stranjana u Sjenicu da nešto pazari i primeti ispred jedne trgovinske radnje red naroda.Kako je podela bila već pri kraju ,svi željni da nešto dobiju ,stanu se gurati i red je već bio izgubio svoj smisao i samo najači mogao je doći do ulaza i nešto dobiti.Tog momenta pop Milosav upotrebi svoju snagu i dodje na red pred prodavcem.Kada ga je prodavac pitao šta će da kupi i zatraži novac on tek tada shvati da kod sebe nema novaca i da ovo nije bila besplatna raspodela vec ograničena kupovina, tako da je morao izaći napolje.
Kada se vratio u Stranjane dočekaju ga komšije i pitaju kako je bilo u Sjenici a on im odgovori:
„Ništa me ne pitajte,u Sjenici snaga bez para ne pomaže“.
PUME OD KUMA
Nastavnici Osnovne škole „Svetozar Marković“ iz Brodareva često su prolećni izlet izvodili u nekoj područnoj školi,gde je imalo livada za igru i druge aktivnosti učenika i nastavnika.Obično su to bile Slatinske luke,Zavinogradje ili Potok.
Jedne godine kod škole u Potoku i nastavnici su započeli fudbalsku utakmicu.Na poluvremenu je sledovao odmor i izmedju ostalog jedan od nastavnika zapita svoje kolege:“Od čega su ove patike ?”
Nastalo je nabrajanje: Od kože; Od platna; Od gume; Od plastike;Od skaja....On je i dalje odgovarao da nisu pogodili.Kada su već sve izredali, a nisu pogodili, zamolili su ga da im da odgovor.On im odgovori:“Pume su od kuma!“ (peska- koji je izvadio iz Lima i od tog novca ih kupio).
ŠTO BI STE SE U BALIĆE PARA NAKUPILI
Jednog petka u punoj prodavnici Poljoprivredne zadruge Brodarevo udje tržišni inspektor i započe kontrolu.Kako je sve bilo u redu,pri izlasku, ipak primeti da poslovodja prodavnice Ćazim Sadiković nije bijo obrijan,i on se povrati i pred svim prisutnim mu javno izreče mandatnu kaznu od 100.dinara.Dok mu je inspektor pisao priznanicu, jedna žena iz Balića,koja ipak ovo nije shvatila,reče mu: „E moj prijatelju,kada bi ste vi došli u Baliće,ala bi ste se para nakupili,e gore Vam ima mnogo ne obrijanih ljudi.“
JOVANE,JESI LI TI ZAJIM?
U Osnovnoj školi dugo je radio Zajim Sadiković na mestu kurira a izmedju ostalog bio je zadužen da zvoni i obaveštava učenike i nastavnike o početku i kraju časa i odmora.Posle zaslužene penzije na njegovo mesto dodje da radi Jovan Gojaković.Kako se prekidač za zvonce nalazio u hodniku kroz koji su prolazili učenici ,dok je Jovan zvonio, pridje mu jedan vragolan, pa ga ozbiljno upita:“Jovane,jesi li ti Zajim?“
RAHMETA MI BABOVA
Na Bjelopoljskoj pijaci veoma su traženi poljoprivredni proizvodi iz Brodarevskog kraja a naručito trešnje,sljive,orasi,rakija i nadaleko cenjen i čuven stranjanski ovči i govedji sir.Ako se kaže da je sir iz Koprivne,Milakovića i drugih stočarskih reona on se veoma brzo rasproda.
Jedan Brodarevac koji se bavio švercom odnese kacu sira na bjelopoljsku pijacu i svakome poče govoriti da je sir iz Milakovića.Prodaja je veoma dobro tekla dok ne dodje jedan gospodin sa suprugom,koji je dobro poznavao brodarevski kraj,pa ga upita:“Gospodine,prvo tačno da mi kažeš jesi li ti sa Milakovića i je li sir s tog kraja?“ Ovaj mu, ko bajagi ubedljivo odgovori:“Jesam prijatelju,rahmeta mi babova.“
SIJALICI SVAKA ČAS
Da su izvesni ljudi sa nepoverenjem prihvatali novine u razvoju društva dobar je primer dolaska električne struje u selo Zavinogradje.Aćif Jejna,i ako je imao mogućnosti da uvede struju u svoju kuću,prvih dana elektrifikacije,šeretski je izjavio:“Sijalici svaka čas mene bolje gori gas!“
KUVANO JAJE
Sedamdesetih godina ovog veka Osnovna škola nabavi novu Ladu Nivu radi obilaska izdvojenih odelenja.Jednoga dana direktor škole Dušan Pavlović sa sekretarom podje u izdvojeno odelenje Potok.Na putu do škole redom su uzeli nekoliko učenika koji su bili pošli u ovu školu.Kada su deca izašla iz kola zapitaše vozača šta su dužna a ovaj im u šali odgovori :“Ništa,ali svako od vas da učitelju donese po jedno jaje.“Kada su deca iz škole trebala da idu kući,jedan od učenika zapita svog učitelja:“Učitelju,hoćeš li ti kuvano ili nekuvano jaje?“
PIŠANA,NE DOPIŠANA
Na sjeničkoj zelenoj pijaci proizvodjači šljiva brodarevskog kraja uvek su imali sigurno tržište.Svake jeseni nekoliko natovarenih konja sa krošnjama iz Potoka kretalo se sjeničkoj pijaci.No teška bolest šljive „šarka“ učinila je svoje i pošto je kvaltet bio slab, utovar se morao vratiti.Kako se dugo putovalo preko brda to se oni, kada su prelazili planinu Jadovnik , dogovore da pored puta prospu šljive ali da ih popišaju da ih nebi neko pokupio.Sledećeg četvrtka podju ponovo u Sjenicu gde su uspeli šljive da prodaju ali se nisu obezbedili sa hlebom za užinu.U povratku iz Sjenice jako su ogladneli i kada naidju na prosute šljive budu primorani da pojedu te šlive govoreći:“Ova je popišana;Ova je nedopišana...“
PIĆE ZA POLICAJCE
Za vreme turističke sezone patrole saobraćajne policije postave radare kako bi vozači smanjili brzinu i tako zaštitili pešake i prolaznike.Bio je letnji period pa sunce upeklo i svak bi poželio osveženje.Dok su bili na putu pridje im jedan šaljivdžija i nazva dobar dan i pita jesu li se umorili i da li bi popili po jedno piće.Policajci to rado prihvatiše a ovaj im reče da će on te sokove naručiti i samo nek oni odnesu flaše.On ode i radnik iz prodavnice im odnese dva soka.Kada su policajci vratili flaše prodavac im zatraži da isto plate jer im je ovaj samo naručio piće.
KAKO JE 5 i 5 = 11.
Rahmetli Rudja Brzać nije se dobro snalazio u matematici.Imao je strogog učitelja pa se morao snalaziti na razne načine da reši postavljeni zadatak.Da bi sabirao do 10. morao je koristiti prste svoje ruke.No strogi učitelj mu je kasnije i to zabranio.
Jednom ga učitelj upita koliko je 5 i 5.Da bi to izračunao on podiže ruke ali mu učitelj naredi da ruke stavi u džepove i da tako može računati.Kada je u džepovima izvršio brojanje on odgovori 11. jer je stvarno nabrojio 11.elemenata.Učitelj proveri i pronadje jedanaesti „prst“. |
